Kosmoteistička etika

Kosmoteistička etika

Autor: Dr. Vilijem Luter Pirs

Izvor: NATIONAL VANGUARD

National Alliance BULLETIN, May 1976

LIČNO VLADANjE onih koji teže da slede jedan Put zasniva se na tri temelja: Znanje, Disciplina, i Služenje.

Prvo dolazi Znanje – razumevanje čovekove prirode, njegov odnos prema Celini i njegovoj svrsi. Tada mora doći do akcije zasnovane na tom razumevanju; moramo uposliti naše Znanje. Moramo dopustiti da nas direkto usmerava u našem svakodnevnom životu, tako da živimo u skladu sa našim određenim ciljem, tako da služimo ciljevima koje nam je Stvoritelj namenio.

Znanje je naš vodič, i služenje je naš cilj, ali disciplina nam daje neophodna sredstva. Disciplina nam omogućava da stvorimo potencijalnu snagu koju nam daje naše znanje. Bez discipline, naše znanje će ostati sterilno, naše akcije slabe i neefikasne.

Sticanje znanja, sticanje razumevanja, doživotni je proces, ali već smo u poslednjih šest meseci preuzeli prve korake ka tome. Razmotrimo sada ukratko pravu disciplinu za prevođenje tog znanja u akciju u našem svakodnevnom životu.

U opštem smislu, disciplinovani muškarac i žena su osobe čiji intelekt ostvaruje nejveću moguću kontrolu nad svojim telom i svojim podsvesnim potrebama i željama, kao i nad kontrolisanim okolnostima njihovog života. Nasuprot tome, potpuno nedisciplinovana osoba je rob svoje podsvesne prirode i događaja oko sebe. S obzirom na to šta smo već naučili, jasno je da je disciplinovana osoba, kao nosilac višeg stepena svesti nego nedisciplinovana, uznapredovala duž jednog Puta.

Potrebno nam je više od uopštenosti. Moramo popuniti sve detalje strukture, sredstava, koja leže između našeg vođenog znanja i predmeta tog znanja. Potrebna nam je detaljna disciplina koja će nam omogućiti da prenesemo naše znanje u službu.

Molimo imajte na umu da reč „disciplina“ koristimo u dva značenja: prvo, u opštem vežbanju volje, predodređenost nesvesnog svesnom; i drugi, kao specifičan režim, kodeks ponašanja. Dva značenja su povezana na ovaj način: želimo postići glavni cilj, ali smatramo da je naša neobučena volja nedovoljno obučena za taj zadatak; nismo dovoljno disciplinovani. Tako da počinjemo sa malim ciljevima koji su na nivou naše volje, i institucionalizujemo postizanje ovih malih ciljeva u pravilan režim, čime se postižu dve stvari. Mi ojačavamo našu volju – tj. disciplinujemo se u pravom smislu – i takođe oblikujemo i prilagođavamo naše živote kako bi bolje služili njihovoj krajnjoj svrsi. Preobražavamo se od impotentnih sanjara u disciplinovane i delotvorne istrumente Tvorčeve Volje.

Baš kao što su sve druge stvari izvedene iz našeg znanja, tako je i sa odgovarajućim kodeksom ponašanja da nas oslobodi od zla ovog doba i vrati nas na Put. Tema koja je pred nama je ogromna i biće potrebni neko vreme da se ona razvije. Ona pokriva sve, od seksualnog morala do našeg odnosa prema privatnoj svojini.

Zapamtite, u svemu što sledi, osnovni kriterijum kojim se koristimo u prosuđivanju toka akcije je kompatibilnost te akcije sa našom određenom svrhom. Počnimo sa nekim razmatranjem o seksualnom moralu, seksualnoj etici – ne zato što je seks najvažnija stvar koju moramo uzeti u obzir, već zato što moramo početi s nečim, a seks pruža lako razumljivu primenu našeg osnovnog kriterijuma, čime se pripremamo za razumevanje druge stvari koja će uslediti.

Naša seksualna etika, kao i drugi aspekti naše etike, značajno će se razlikovati od kodeksa sa kojima je upoznata većina Amerikanaca, naime, etika TV religije. Mnogi su podsvesno prihvatili jedan ili više aspekata TV religije i neće im biti lako očistiti se od duboko ukorenjenih ideja – posebno ideja sa snažnim emocionalnim vezama koje poseduje seks. Ali došlo je vreme da odlučimo da li želimo ozdraviti ili ne.

Primarno razmatranje neše seksualne etike jeste da je seksualni odnos sredstvo kojim stvaramo buduću generaciju naše rase. To je, u ovoj eri razvoja Celine, Tvorčev najvažniji mehanizam samo-evolucije, za uspon na Putu samospoznaje.

Prema tome, to je rezultat seksualnog čina koji je od važnosti. To je, pre svega suštinski, čin stavranja. Ono što mi stvaramo mora biti primarni kriterijum za vrednosti poželjnih dela.

Krajnji seksualni zločin jeste međurasni seks. I slično tome jeste seks koji će verovatno stvoriti deformisano, ružno, bolesno i drugačije dete koje nije naše rase.

Seksualna reprodukcija, stvaranje nove generacije, najviša je lična odgovornost koju svaki muškarac i žena naše rase treba da snose. Najgora zabluda u vezi naše dužnosti je zanemarivanje ili odbacivanje ove odgovornosti. A način na koji ispunjavamo našu odgovornost je da ostvarimo najveću moguću pažnju u odabiranju seksualnog partnera – pažnja zasnovana na kompatibilnosti i genetskom materijalu.

Kao posledicu, prepoznati sopstvene nedostatke i, u mnogim slučajevima, suzdržati se od reprodukcije je način na koji možemo u potpunosti ispuniti svoju odgovornost.

Imajte na umu da nismo rekli da je seks greška, niti da je upotreba kontraceptivnih sredstava nužna greška. Iz prethodnog pasusa očigledno je da u određenim slučajevima neupotreba kontracepcije može predstavljati grešku za muškarce i žene koji žele imati snošaj. Nema osporavanja, nema kolebanja. Na kraju krajeva, nije deo našeg cilja da se suprostavimo prirodi, već da živimo u harmoniji sa njom. Tako da, kada muškarac i žena koji zbog genetskih nedostataka jednog partnera ili oboje ne bi trebali napraviti dete žive zajedno, onda su moralno obavezni da koriste neki delotvorni oblik kontracepcije.

Kontracepcija postaje greh onda kada, iz lične sebičnosti ili lične udobnosti, koriste je zdrave osobe superiornijeg genetskog materijala i tako izbegavaju odgovornost da taj materijal prenesu na buduću generaciju.

Ukratko, primarni greh ili kategorija greha, u seksualnoj oblasti je oskrnavljenje najdragocenijeg blaga u univerzumu – naš genetski fond, genetsko nasleđe naše rase. Srodni greh, greh propusta, je da namerno ne uspemo da uznapredimo to nasleđe.

Nakon greha stvarne nečistoće moraju se rangirati gresi simboličke nečistoće. Među njima je seksualni odnos sa crncima ili jevrejima među kojima se koristi kontracepcija. Seksualni odnos sa životinjama sa kojima je začeće nemoguće je takođe greh istog ranga. Kao silovanje ili homoseksualnost.

Konačno, postoje neki manji gresi koji se ne uključuju ni u stvarno ni u simboličko oskrvnavljenje Celine, nikakav prestup protiv našeg Božanskog Duha, ali koji su, ipak, u mnogim slučajevima zloupotreba seksualnog čina. Preljuba, na primer, ili poligamija – ili čak predbračni seks – može biti gledan sa neodobrenjem zbog dobrih i ispravnih razloga: zbog razloga održavanja socijalne stabilnosti ili iz ekonomskih razloga. Preljuba, koja se može smatrati oblikom krađe žene ili krađe muškarca, ne dovodi do zdrave društvene klime u zajednici ukoliko se toleriše u bilo kojoj značajnoj meri. I predbračni seks osoba neodgovorne prirode, bez razmišljanja o njegovim mogućim posledicama, koje nemaju sredstava da se adekvatno brinu o svom potomstvu, tako da teret bacaju na zajednicu, takođe je prekorljiv.

Ali, u svakom slučaju, dela u ovoj poslednjoj kategoriji, bilo da li ih smatramo grešnim ili ne, očigledno su samo tercijalnog ranga.

To je znak bolesti našeg vremena i naše radikalne opozicije bolesti koju je savremeno društvo okrenulo svom prirodnom rangiranju. U većini hrišćanskih crkava, na primer, vanbračni seks između muškarca i žene smatra se grešnijim od homoseksualnog odnosa. Zapravo, „progresivnije“ crkve ne smatraju homoseksualizam uopšte grešnim. I nijedna od većih crkava ne zabranjuje najodvratniji od svih seksualnih grehova – međurasni odnos.