O DRUŠTVU, Kosmoteizam triologija, Vilijem L. Pirs

Kosmoteizam

Vilijem L. Pirs

Njegovo živo nasleđe

1984.

O društvu

I

1:1

Ljudske društvene institucije, pripadaju Celini, i nemogu biti savršene sve dok se ne dovrši samo-ispunjenje Celine, kao ni čovek, ni njegove kreacije.

1:2

U nedostatku svesti, ljudsko društvo može postati i instrument nazadovanja i ometanja ostvarenja Cilja.

1:3

Ali kada su ljudi probuđeni, njihovo društvo reflektuje njihovu svest i zdrav razum; tada ono postaje oruđe napretka. Nagon ka ostvarenju Cilja se manifestuje u društvenoj strukturi i njegovim institucijama.

1:4

Kako onda probuđeni ljudi treba da konstituišu svoje društvo, nebi li ono najbolje poslužilo Tvorčevom Cilju? Kako da upravljaju svojom Kosmoteističkom zajednicom? Kakva mora biti funkcija institucija?

1:5

Znamo da ljudi koji su članovi Zajednice Kosmoteista, moraju sačuvati čistoću svoje rase, razmnožavati se; moraju nastojati da proširuju svoja znanja, razvijaju svest i disciplinu.Treba da rasuđuju jedni o drugima po svojim vrlinama, i da usklade sebe s drugima. I moraju podizati kvalitet svoje rase na viši nivo, iz generacije u generaciju. (Put 6:5)

1:6

Ova četiri ljudska interesa – opstanak, pravi put, red i napredak – su pravilne odrednice ljudskim društvenim zajednicama. U skladu sa tim, društvo ima četiri osnovne funkcije: odbrana zajednice, usmeravanje njenih članova, organizovano održavanje reda u zajednici, i opšti napredak rase.

II

2:1

Zajednica štiti sebe, i rasu na kojoj je bazirana ,tako što svi zajedničkim naporima pronalaze načine za odupiranje mnogim opasnostima, sa kojima jedinka nemože izaći na kraj.

2:2

Zajednica mora ostati čista i zdrava; udisati čist vazduh, piti čistu vodu. Moramo brinuti o kvalitetu hrane koju jedemo. Moramo biti svesni svake pretnje po fizičko zdravlje čoveka, i sprečavati zagađenja vazduha, vode ili zemlje, kao i stvaranje pohlepe, zlobe, nemara i neznanja.

2:3

Zajednica mora podržavati unapređenje faktora ,koji čine ljudska tela jačim i lepšim.

2:4

Borba protiv gladi i bolesti, čuvanje zajedničkih resursa od kojih zavisi opstanak i dobrobit Zajednice, kao i oružana borba protiv onih koji žele da naškode; sve su to neophodni elementi društvene odbrambene funkcije.

2:5

Isto tako, postoje elementi koji se tiču zaštite duha od pokvarenosti, jer opstanak ne zavisi samo od fizičkog zdravlja.

2:6

Potrebno je da zajednica ospori, isključi i zabrani sve ideje i doktrine, koje bi mogle usmeriti čoveka nasuprot ostvarenju Cilja. I da se jasno usprotivi svim lošim uticajima na ljudski duh.

2:7

Ako čovek podučava druge da je dopustljivo mešanje rasa, ili da svi ljudi podjednako vrede, ili da ljudski život nema svrhu i smisao, zajednica mora da ga odstrani.

2:8

Ako neko svojim ponašanjem i načinom života zavodi druge u stranu s pravog puta, ili narušava red u zajednici, on nesme ostati u zajednici.

III

3:1

Zajednica vodi svoje članove u nastojanju da steknu znanje, svest i disciplinu.

3:2

Ljudsko znanje ne dolazi iz individualnih nastojanja pojedinaca, već od iskustva koje se sticalo generacijama. Zajednica mora sačuvati znanja postignuta u svakoj generaciji, i da načini osnovu za saznavanja svake sledeće generacije.

3:3

Zajednica mora organizovati sistem, koji stimuliše i isplaćuje stipendije, i mora obezbediti institucije – biblioteke, škole, laboratorije – odakle učenici mogu efikasno crpeti znanje.

3:4

Zajednica mora da se pobrine za nepristrasnost u pružanju znanja, kako u školama, tako i van njih.

3:5

Iznad svega ostalog, zajednica mora davati smernice za sticanje znanja. Jer to više nije samo znanje, čemu članovi zajednice teže. To je znanje koje donosi razumevanje, znanje koje upotpunjuje svest; to je znanje koje podstiče dostizanje viših ciljeva. Zajednica mora osigurati da napori njenih znalaca budu korisni i koordinirani.

3:6

Oni kojima zajednica poveri nadgledanje i upravljanje članovima, ipak moraju biti pažljivi, jer na putu do znanja može doći do neočekivanih preokreta. Usmerenje mudrosti mora biti takvo da uspešno obilazi sve barijere na svom putu, i da prihvata i nove načine, ukoliko su oni bolji, radi ostvarenja ciljeva.

3:7

Svest i disciplina, kao i znanje, bolje se postižu dok su pod pravilnim nadzorom. A to se obezbeđuje preko institucija.

3:8

Mnoge institucije koje predvode članove Zajednice, takođe će probuditi njihovu svest, i pomoći im da izgrade u sebi potreban sistem za samokontrolu. Škole moraju razvijati i svest, kao i znanje, što pomaže učenicima da na najbolji način ovladaju sobom i svojim sposobnostima.

3:9

Razne svečanosti i obredi, takođe moraju uzdizati svest, i zahtevati disciplinu od svojih slavljenika: u demonstraciji snage umeća i veština. Zajednica treba da se diči sposobnošću svojih članova za samoupravljanje, kao i njihovim dostignućima.

3:10

Zajednica zato mora imati red i strukturu. Svaki član ima svoje mesto u zajednici; na svakom mestu može nečemu poslužiti. Svaki član služi višim ciljevima u skladu sa njegovim sposobnostima.

IV

4:1

Zajednica nije samo skup njenih članova, institucija i njenih materijalnih faktora; to je organizacija, i njena sposobnost da sprovodi svoja dela zavisi od toga kako koordinira svim svojim komponentama.

4:2

Bez reda, pod kojim se podrazumeva postavljanje članova na određena mesta u skladu sa njihovim sposobnostima, zajednica nema sklad, i nemože da napreduje.

4:3

Bez strukture, pod kojom se podrazumeva organizam koji definiše odnose između članova i upravljanje institucijama, zajednica gubi snagu i propada.

4:4

Vrline ljudi i žena dolaze iznutra, ali razvoj ovih kvaliteta podleže kako unutrašnjim tako i spoljnim uticajima. Zajednica upravlja razvojem spolja, i vrednuje ih u skladu sa svojim standardima.

4:5

Neki kvaliteti se manifestuju šak i u deci: lepota, snaga, jedrost i rasne odlike. Neke vrline postaju vidljive tek u srednjim godinama, kada je uz zrelost prisutno i iskustvo.

4:6

U svakom društvu ljudi su svrstani i rangirani, negde po bogatstvu, negde po starosti, negde po naklonosti drugih, negde po svojim psiho-fizičkim kvalitetima i veštinama. Ali Zajednica se izdvaja od ostalih društava; tu su članovi rangirani samo po svom zalaganju na putu do dostizanja viših ciljeva.

4:7

U Zajednici, oni koji su više rangirani, upravljaju onima koji su niže na lestvici, a ovi drugi se ophode prema njima s poštovanjem i zahvalnošću.

4:8

Ovo su četiri osnovne institucije koje čine Zajednice: porodica, akademija, stubovi odbrane, i hijerarhija.

4:9

Porodica je zajednica pomoću koje se Zajednica obnavlja i regeneriše. Pod porodicom, u užem smislu, podrazumevamo zajednicu čoveka i žene, čija je svrha rađanje i odgoj dece, dok ne odrastu. U širem smislu, Zajednica je sama po sebi jedna velika porodica; društvo ljudi iste krvi.

4:10

Zajednica se brine da obezbedi zdrave potomke, u narednim generacijama.

4:11

Zajednica poštuje svakog člana koji je roditelj, i koji je ispunio svoju prirodnu dužnost.

4:12

Na akademiji, deci se podjednako pruža obrazovanje; jezici, istorija, muzika, likovna umetnost; svi elementi kulturnog nasleđa. Ugrađuje im se svest da je njihovo postojanje bazirano na duhovnom, što je kosmoteistička istina. I oni ulaze u doživotni proces jačanja volje i karaktera, uz pomoć discipline.

4:13

Stubovi odbrane štite zajednicu od neprijatelja, kako spoljnih, tako i unutrašnjih. Od onih koji na bilo koji način mogu naškoditi fizički ili duhovno, životu zajednice.

4:14

Za branioce treba izabrati, najjače, najdisciplinovanije, najsposobnije i njapodesnije. Oni su snažna desnica Zajednice.

4:15

Zajednica je hijerarhijski uređena. Kada čovek zakorači na prvi stepenik, počinje da služi napretku.

4:16

Od tada on može biti otac porodice, učenik ili predavač na akademiji, ili radnik na nekom drugom polju, sve u službi Zajednice. Kako unapređuje svoja znanja, svest, i disciplinu, tako može napredovati na hijerarhijskoj lestvici, korak po korak.

4:17

Hijerarhija upravlja i presuđuje. Ona oblikuje strukture i uspostavlja, ili menja pravila kada je to potrebno. Gleda u budućnost, usmerava Zajednicu, i nastoji da zadovolji sve njene potrebe. Iznad svega, stara se da Zajednica stalno napreduje; ka novim saznanjima, višim nivoima svesti, većoj snazi i disciplini, ka efikasnijem služenju Tvorcu i negovom Cilju.

4:18

Zajednica može imati i druge institucije, po potrebi, ali ove četiri su najbitnije: porodica, uspomoć koje se razmnožava i izgrađuje; akademija, uspomoć koje se usavršava znanje njenih članova; stubovi odbrane,  pomoću kojih se brani; hijerarhija, koja upravlja zajednicom.

V

5:1

Zajednica se uzdiže napredujući na Putu Života iz generacije u generaciju; i razvijajući svoje psiho-fizičke aspekte.

5:2

Stremi ka višem čoveku, oblikovanjem rase od koje potiče. Nastoji da osigura to da potomci još snažnije ispolje sve rasne kvalitete, nego prethodne generacije.

5:3

Zajednica se uzdiže i usavršavanjem i jačanjem svih svojih institucija, težeći uvek da ih dovede bar blizu savršenstva; da od porodice napravi instituciju koja uspešno odgaja potomke i pravi od njih kvalitetne osobe; da od akademije napravi efikasniju ustanovu za vaspitavanje i obrazovanje dece, i da ih proizvede u mudre, svesne i disciplinovane članove Zajednice; da ojača stubove odbrane kako bi obezbedila sigurnost za psiho-fizičko zdravlje svojih članova; da oformi mudru hijerarhiju, koja će bolje upravljati zajednicom.

5:4

Prema tome, struktura Zajednice, oblici njenih institucija, pravila koja tim institucijama upravljaju, razvijaju i rasu na kojoj je zajednica bazirana.

Članovi zajednice su vođeni večno rastućom samosvešću, sa pouzdanim osećajem za pravac na Putu Života. Rasa koja prati Put Života, ima Božansku sudbinu.