O ŽIVIM BIĆIMA, Kosmoteizam triologija, Vilijem L. Pirs

Kosmoteizam

Vilijem L. Pirs

Njegovo živo nasleđe

1979.

O živim bićima

I

1:1

Put nam predočava sledeće:

1:2

Postoji samo jedna stvarnost, a ta stvarnost je Celina; to je Tvorac, samo-stvoreni. (1:6)

1:3

Opipljivi univerzum je materijalna manifestacija Tvorca, sa svim živim i neživim stvarima, uključujući i čoveka. (2:2)

1:4

Duhovna manifestacija Tvorca je Težnja ka jednom cilju. Ta Težnja leži u korenu svih stvari, i u njihovim međusobnim odnosima. (2:3)

1:5

Cilj je samo-ostvarenje Tvorca; samo-ispunjenje, samo-stvorenoga. (2:5)

1:6

Čovek ima ulogu kreatora. Čovek je sastavni deo Tvorca, i oruđe u njegovim rukama. To je i svrha čovekovog postojanja. (3:1)

1:7

Čovek služi višem cilju na dva načina: svesno i nesvesno. Na oba načina, on prati Put Života, na kom Tvorac evoluira ka samo-ispunjenju. Čovek napreduje korak po korak na tom Putu, od nižeg do višeg čoveka. (3:2, 4:1-2)

1:8

Pokreće ga instinkt, što je manifestacija uzvišene svesti o Celini u njemu. (3:2)

1:9

Do napretka, čoveka vodi svest o svom pravom identitetu, i svom pravom zadatku. Ta svest mu svetli put, i dozvoljava mu da izabere svoj sledeći korak. (5:3)

II

2:1

Ova saznanja nam pomažu da razumemo značaj i vrednost svih živih bića: mnoštva životinja, ljudskih rasa, i raznih individualnih kvaliteta čoveka.

2:2

Sve što je živo, razvilo se iz neživog, kroz prožimajuću Težnju ka samo-ostvarenju. Prvo je ustanovljen poredak neživih stvari, a samo najviši redovi su postali živa bića. Sva živa bića su uređena, a poredak se nastavlja.

2:3

I živo i neživo, sve je hijerarhijski uređeno: živo nad neživim, svesno nad nedvesnim.Teži se ka višoj svesti. Svrha svih materijalnih stvari je izvršenje Cilja.

2:4

Samo razumevanjem ove istine, uvidećemo vrednost svega živog i neživog, ljudskog i neljudskog.

III

3:1

Pogrešno je mišljenje nekih, da sve što je od Celine, jeste sveto i neranjivo. Oni smatraju: što je sveto u očima ljudi, nepovredivo je od strane njih samih. Oni možda imaju dobru volju, želeći da otrgnu čoveka od besmislene destrukcije, želeći da zaštite prelepa i plemenita živa stvorenja, želeći da osiguraju savršenstvo univerzuma. Ali njihova shvatanja su ograničena, a njihova učenja se suprotstavljaju ostvarenju Tvorčevog Cilja.

3:2

Jer čovek nije posmatrač, već učesnik. I svaki živi deo Celine, ugrožava druge. Svaka životinja mora u sebe uneti drugo živo biće, i izbaciti otpad iz sebe.

3:3

Jedino je Celina nenarušiva, i sveto je samo ono što je u vezi sa višim ciljem. Delovi Celine dolaze i odlaze, oni su podređeni večnom procesu stvaranja, koji neke poništava, neke održava, a neke transformiše.

3:4

A viši čovek, uzvišeno svestan, je posrednik u tom procesu. Kada član Zajednice Uzvišene svesti, deluje saglasno sa višim ciljem, to kroz njega deluje Tvorac.

3:5

Neki pogrešno misle da je čovek nešto sveto i neranjivo, da su ljudi imuni na proces stvaranja, da stoje po strani, da su iznad svega, i da su svi ljudi plemenita bića.

3:6

Ali vrednost čoveka nije u njegovoj sposobnosti da govori i rezonuje, da prihvata stvari koje mu pomažu da služi vižem cilju. Ako on ne služi cilju, njegov život je bezvredan, a njegov razvitak je bez smisla. Ako koči ostvarenje vižeg cilja, on kalja pojam života.

IV

4:1

Najviše vrede ljudi koji poseduju višu svest, koji oprezno idu Putem Života; oni koji su savladali prepreke između čoveka i višeg čoveka; oni koji su podređeni volji Tvorca. Oni su Probuđeni.

4:2

Sledeći po vrednosti su oni koji imaju dobru volju, i čija se svest budi. Oni nastoje da dostignu višu svest. Oni pripadaju Zajednici Kosmoteista.

4:3

Posle njih su oni, među kojima se uzdižu budući nadljudi; oni su zajedno rezervoar iz kojeg viši čovek dobija zamenu.

4:4

Ali i u ovom rezervoaru ljudi su rangirani: oni neiskvareni lažnim idejama su viši, a iskvareni su niži.

4:5

Oni što imaju dobru volju su viši,a oni koji još tragaju za sobom,ili služe pogrešnim gospodarima,su niži.

4:6

Oni koji su zagospodarili sobom su viši, a oni koji to nisu, niži su.

4:7

Oni sa većom sposobnočću i željom da steknu znanje, su viši, dok su oni nesposobni niži.

4:8

Oni koji su čvrste konstitucije i pravilno razvijeni, su viši; slabi, bolešljivi i nerazvijeni su niži.

4:9

A oni ljudi koji su nedisciplinovani, bez težnje za sticanjem znanja, slabi ili nerazvijeni, nemaju vrednost.

4:10

Jer su oni pretnja ostvarenju Cilja, ako ne poseduju čistu svest.

4:11

Mogu takođe biti pretnja Jedinom Cilju, ako im nedostaje sposobnost za disciplinu, ili su slabe konstitucije.

V

5:1

Sva ostala živa bića mogu se rangirati po vrednosti: čovek koji nije sposoban da napreduje; šumske zveri; ptice; ribe po morima; majušna bića koja gmižu ili lete; veći ili manji oblici života.

5:2

Svako živo biće ima potencijal da utiče dobro ili loše, pomažući ostvarenju Cilja Tvorca, ili usporavajući ga. Ovaj potencijal je suštinska stvar za jedno biće, i zavisi od njegovog odnosa s drugim bićima; određuje mu vrednost.

5:3

Sklonost za dobrim koja je prisutna u živom biću, je njegov potencijal za dostizanje više svesti. To zavisi od njegovih odnosa sa drugim bićima koja ometaju dostizanje uzvišene svesti.

5:4

Sklonost nekog bića ka zlu, što zavisi od njegovih odnosa s drugim bićima, je sklonost ka ometanju postizanja stanja uzvišene svesti od strane drugih bića.

5:5

Živo biće može imati veliki potencijal za dostizanje stanja više svesti, ali isto tako može ometati drugo biće sa višim potencijalom. Ili, pak, može imati slab potencijal za dostizanje uzvišene svesti, a visok za pomoć drugim bićima da je dostignu.

5:6

Možemo smatrati biće dobrim ili zlim, tek nakon što uporedimo oba njegova potencijala ,i za dobro i za zlo. Da bismo to mogli, potebno je znanje. Zbog toga kosmoteista traga za znanjem.

VI

6:1

Živo biće može realizovati svoj potencijal za dobra dela, obezbeđivanjem telesne i duhovne hrane za tabor iz kog se Probuđeni uzdižu:

6:2

kao što snop žita obezbeđuje hleb, a tele meso.

6:3

Ili može potpomagati bića koja obezbeđuju hranu, kao što trava na pašnjaku hrani tele, ili mikrobi u zemlji koji dozvoljavaju travi da raste.

6:4

Ili može obezbediti duhovnu hranu, kao što su na primer šumsko drveće i livadsko cveće, lepi za oko; predstavljaju duhovnu inspiraciju.

6:5

Živo biće može realizovati svoj potencijal za loš uticaj, na sve načine na koje može naškoditi masi iz koje se uzdižu Probuđeni:

6:6

može ih oslabiti ili uništiti fizički, kao što zarazni mikrobi šire svoju zarazu.

6:7

Ili može poreći da se masa hrani, kao što nesrodne zle duše šire svoj duhovni otrov.

6:8

Ili je može pokvariti krvnim mešanjem.

VII

7:1

Proces stvaranja je proces razvitka samosvesti u Celini.

7:2

Težnja deluje u mnogim pravcima.

7:3

U nekim pravcima napredak teče sporo, a u nekim je galopirajući. Neki kanali završavaju u ustajalim baruštinama. Drugim tokovima, opet, napredak je brz, ali je izgubljen pravac. Razum se razvio bez svesti, snaga bez discipline, akcija bez cilja.

7:4

Jednim kanalom teče reka stalnog brzog napretka. Izvan toga leži otvoren prostor; u daljini se naziru ciljevi.

7:5

Ostali tokovi struje kroz maglu, i još uvek postoji opasnost da završe u blatnoj močvari.

VIII

8:1

Znači, živa bića koja obezbeđuju potrebnu fizičku i psihičku građu, za masu iz koje se uzdižu Probuđeni, su dobra, i valja ih sačuvati.

8:2

A ona bića koja se opiru potencijalnom dostizanju više svesti, su zla, i protiv njih moraju biti preduzete mere.

IX

9:1

Nešto moramo razumeti u razvoju živih bića:

9:2

naišli smo na barijeru koja razdvaja put besvešća od svesnog napretka, i vrednost bića se menja kada ono preskoči prepreku.

9:3

U dobu više svesti neka živa bića su neprijateljski raspoložena da bi ojačala naše stado, kao što vuk radi sa stadom ovaca, uklanjajući slabe i neodlučne.

9:4

Naše stado će samo sebe ojačati, tako što će sresati svoje nepravilne ogranke.

X

10:1

To su vrednosti koje čovek treba da ceni u sebi: i viši čovek i stado iz kog se vrši selekcija. Osnovne vrednosti čoveka su:

10:2

prvo, sjaj božanske iskre u njegovoj duši, koja je uzvišena svest o Celini u njemu. Što je sjajnija, to su jasniji čovekovi unutrašnji osećaji.

10:3

Drugo, snaga njegovog razuma, jer savršena zajednica razuma i više svesti, čini božansku Promisao. Što je ljudski razum jači, efektnije će izvršavati volju Tvorca.

10:4

Treće, snaga njegovog karaktera, što je njegova sposobnost da deluje u skladu sa višom svešću i razumom, preovladavajući sporedne nagone u sebi, tragajući za svešću, pre nego za zadovljstvom; za znanjem, radije nego za srećom; za sveopštim napretkom, pre nego za bogatstvom.

10:5

Četvrto, fizička konstitucija njegovog tela, koja dobro može poslužiti ostvarenju višeg Cilja. Snaga, jedrost i bistar um su ono što treba ceniti kod čoveka, jer čine njegovo telo boljim oruđem, i lepim, jer on je božanske prirode.

XI

11:1

To su načini na koje čovek svesno služi Cilju Tvorca, kombinujući zdrav razum i uzvišenu svest u korist napretka njegove rase na Putu Života.

11:2

On treba da zadrži svoju čistotu; ne sme dozvoliti da se njegova krv meša sa drugim rasama, jer svaka ide različitim putem. Kada se rase izmešaju, unutrašnji osećaj za pravac se gubi.

11:3

On mora povećati brojčano stanje pripadnika svoje rase, i treba na svakoj zemlji na kojoj obitava,da spreči opasno mešanje krvi.

11:4

On mora tako urediti svoje zakone i institucije ,da se u svakoj narednoj generaciji ljudi i žena proporcionalno povećava broj potomaka. Samo najbolji se mogu razmnožavati.

11:5

Mora da usmerava napredak svoje rase iz generacije u generaciju. Mora delovati kao sve one sile Celine koje su izdvojile i nadredile nad drugima seme njegove rase.

11:6

Mora uraditi sve te stvari s punom svešću o svom identitetu kao supstanci Tvorca i posrednika Tvorčeve svrhe.